Kada je pre dve i po godine smišljao temu za prijavljivanje za naučni kamp u Finskoj, devetnaestogodišnji Stefan Velja nije ni pomišljao na to da će njegov izum biti patentiran u Srbiji, a ni da će mu otvoriti i vrata sveta. On je osmislio napravu za hvatanje i razbijanje tromba, a put do patenta, kako kaže, u početku se zasnivao samo na besmislenim idejama i pretpostavkama, koje je pokušavao da poveže na čudne načine.

"Međutim, kada sam deo po deo to razdvajao i analizirao i koristio predznanja, odnosno znanja koja sam u međuvremenu stekao, počeo sam da te nedostatke otklanjam i otklanjam. I onda sve što na neki način nije funkcionisalo, sam pokušavao da učinim da funkcioniše na neki drugi način. I kasnije na neki drugi način, to je postalo kompletnije i kompletnije. I na kraju sam imao celinu koja je bila dobro osmišljena", kaže Stefan Velja, student fizike.

Da bi se nešto patentiralo, mora biti inventivno i tehnički primenljivo, a trenutno je u svetu najveći broj patenata iz oblasti farmacije, biotehnologije, informacione i komunikacione tehnologije.

"Mladi ljudi su inovativni, oslobođeni nekih sprega, imaju puno informacija na raspolaganju. Svakako ono što je novo u odnosu na ranije, to je taj neki dodatni pritisak, koji je, koji postoji da se pronalasci, odnosno inovacije koje danas postoje, da se što pre, što brže, mnogo brže nego ranije probaju komercijalizovati", veli Dragan Kukolj, koordinator Centra za intelektualnu svojinu, Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu.

Ljudima koji su menjali svet, zajedničke su genijalne, napredne i vanvremenske ideje. Nikola Tesla, sa više od 700 zaštićenih patenata i inovacija, i danas je asocijacija na najblistaviji um.

Bilo da ste pronalazač ili genije, jedno je sigurno: za svako dostugnuće potrebno je mnogo vremena, upornosti i rada.