Američke kompanije u Srbiji, prema zvaničnim podacima, zapošljavaju oko 30.000 ljudi i od 2001. godine su investirale oko 4 milijarde dolara na srpsko tržište. Istovremeno, prema studiji iz 2020. oko trećina srpskih startapova je orijentisana prema američkom tržištu. Kako podići tu saradnju na još viši nivo? O tome ne razmišljaju samo dve vlade i poslovne zajednice, već i pojedinci kao što je Vuk Velebit, politikolog iz Beograda, stipendista Fondacije Erika Šmita, bivšeg direktora kompanije Gugl, koji trenutno boravi u SAD.

"Fondacija Erika Šmita se bavi tehnologijom, inovacijama i povezivanjem ljudi u ovim oblastima. Ove godine su pokrenuli Evropski program i imao sam sreću da budem deo prve generacije u Evropi, a u okviru same fondacije sam uspostavio inicijativu za jačanje srpsko-američkih odnosa kroz saradnju na polju tehnologije i inovacija. U Vašingtonu, ideja mi je da se sretnem sa relevantnim donosiocima odluka u američkoj administraciji, da posetim neke međunarodne organizacije i tink tenkove, ali i sretnem sa ljudima iz biznisa i politike", kaže Velebit za Glas Amerike.

"Pre toga sam bio u Njujorku, gde sam takođe razgovarao sa predstavnicim fondacije Erika Šmita i nekim investitorima, a onda idem u San Francisko i Majami, gde mi je ideja da se sretnem sa ljudima iz sveta biznisa i predstavim im potencijale naše IT zajednice, i na koji način Srbija i Amerika mogu da podignu nivo postojeće saradnje".

Prema ocenama Stejt departmenta, klima za investicije u Srbiji se poboljšala proteklih godina, zahvaljujući makroekonomskim reformama, finansijskoj stabilnosti i fiskalnoj disciplini, te se 2020. Srbija popela za četiri mesta, na 44. mesto indeksa Svetske banke o lakoći poslovanja. Kao izazovi, navode se posebno birokratska odlaganja i korupcija, gubici u poslovanju državnih preduzeća, velika neformalna ekonomija i neefikasno sudstvo.

Na pitanje šta su parametri na osnovu kojih američke kompanije procenjuju stabilnost svojih investicija, Velebit kaže da je dobar znak što u Srbiji već posluju poznate kompanije, a srpski startapovi su pristuni na američkom tržištu.

"Mislim da je taj track record u poslovanju najbolja referenca za dolazak novih investicija i zaintersovanost ljudi iz Amerike da ulažu u Srbiju. Naravno, postoje izazovi političke prirode, naravno pozicija Srbije, upliv kineskog kapitala u Srbiju i region, ali mislim da ono sto sam do sada čuo u razgovoru sa raznim ljudima jeste da su vrata Amerike otvorena u smislu da žele da prodube saradnju sa Srbijom i da se ta saradnja podigne na viši strateški nivo".