Očigledno je da se svet nalazi u največoj krizi posle Drugog svetskog rata i da je vrlo teško
predvideti koji nas izazovi čekaju u budućnosti.

Neverovatno je da se beleži sjajan naučni i tehnološki napredak i umesto da se uđe u fazu
mira, stabilnosti, prosperiteta prvenstveno u ekonomskom polju i oblasti održivog razvoja,
mi svedočimo konfliktima kojima niko ne može da predvidi kraj. Prvo rat u Ukrajini koji je
definitivno promenio geopolitičku sliku sveta i na kraju sukob između Države Izrael i Hamasa
koji odnosi stotine ljudskih žrtava svakodnevno.

Međutim i pored toga vodi se velika bitka između najvećih svetskih sila na polju energetske
bezbednosti i dugoročnog obezbeđivanja strateških energetskih resursa koji če biti ključni
input privrednog i tehnološkog razvoja.

Kinezi su na vreme počeli da obezbeđuju resurse i kritične metale i sirovine koje će im biti
potrebne kako bi dugoročno bili konkurenti i imali primat u ključnim industrijskim sektorima.
O tome govore već definisani i potpisani dugoročni aranžmani sa zemljama sa svih
kontinenata, od Afrike do Evrope i Azije.

Amerika je donela Inflation reduction act koji podrazumeva ogromne pakete državne
pomoći i subvencija za domaće kompanije i za korišćenje domaćih resursa.

Jedan od takvih paketa je usmeren na razvoj zelene agende i e-mobility s obzirom da Amerika želi da transformiše svoju auto-industriju do 2035. godine i za taj poduhvat će im biti potrebni
milioni litijumskih baterija ali i drugih komponenata koje se dobijaju preradom kritičnih
metala. Svakako će i Amerika kao i Kina i EU morati da uvozi velike količine baterija kako bi
zadovoljila potrebe sopstvenog tržišta ali i potrebe izvoza.

Iako ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa malim brojem zemalja čak i od njih je
nemoguće uvesti potrebne količine litijuma i baterija s obzirom da te zemlje već imaju
potpisane dugoročne ugovore sa Kinezima. Pravi primer za to je Čile koji je u mogućnosti da
isporuči Americi samo 20% svoje proizvodnje iako su zahtevi SAD mnogo veći.

Upravo zbog toga je ministarstvo finansija (Treasury department) definisalo mogućnost
potpisivanja sporazuma o saradnji u oblasti kritičnih minerala koji imaju potpuno
ekvivalentan značaj kao sporazumi o slobodnoj trgovini.

Upravo je to velika šansa Srbije koja je još uvek u mogućnosti da bude deo najznačajnijih
lanaca snabdevanja u oblasti e-mobility i da upravo na taj način postane strateški partner
SAD kao važan i stabilan snabdevač s obzirom da je kapacitet koji Srbija ima proizvodnja oko
milion baterija godišnje s tim što je kod nas i najduža mogućnost eksploatacije u odnosu na
konkurenciju gde je ona u proseku oko 20 godina a u Srbiji Jadar ima kapacitet za narednih
četrdeset godina.

Nesumnjvo je da bi korišćenje resursa kojeg imamo dovelo ne samo do visokog ekonomskog
rasta, potpune promene cele države a posebno Zapadne Srbije već bi imalo snažni efekat na
našu geopolitičku poziciju i nastavak vođenja samostalne i nezavisne politike i pune zaštite
naših nacionalnih interesa.

Predsednik Vučić je uspeo za samo nekoliko godina da odgovornom politikom i strategijom
promeni Srbiju, da joj nadu, pobednički duh, ovo je jedinstvena prilika koju moramo da iskoristimo i postanemo ono što i zaslužujemo, jedna od najrazvijenijih i geopolitički i ekonomski najsnažnijih zemalja u Evropi.

Piše: Vladimir Marinković, osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva