Premijer Albanije Edi Rama je početkom juna otvorio pitanje opstanka Otvorenog Balkana. Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE navodi za RTS da će, ukoliko Albanija i zvanično izađe iz inicijative ostaviti mogućnost, da se, ukoliko bude potrebe, tamo i vrati.

Navodi da je glavni argument lidera Severne Makedonije, Srbije i Albanije za pokretanje inicijative "Otvoreni Balkan" bio dugo čekanje na učlanjenje u EU. Ukazuje na to da EU svakako ostaje cilj, ali, kako kaže, do tada ne vredi samo čekati, već valja uzeti, malo stvar u svoje ruke, i pospešiti saradnju unutar regiona kao takvu.

Nakon razgovora sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, poslata je zajednička poruka da se u odnosima Podgorice i Beograda okreće novi list. Ključni dogovori, saopšteni posle sastanka, jesu da će Srbija i Crna Gora konačno imenovati ambasadore, najavljena je i zajednička sednica dve vlade, a radiće se i na uspostavljanju zajedničkog platnog prometa.

Kao ključna vidi se regionala saradnja. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović podvlači da je Berlinski proces važan, ali da su otvoreni i za druge inicijative koje povezuju region.

Pre tri dana u Srbiji je boravio i premijer Albanije Edi Rama koji je početkom juna otvorio pitanje opstanka Otvorenog Balkana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji sa premijerom Albanije izjavio je da će se o toj temi svakako još govoriti. Nema reakcija iz Severne Makedonije na izjave Rame.

Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE navodi za RTS, da će, ukoliko Albanija i zvanično izađe iz inicijative ostati mogućnost, da se, ukoliko bude potrebe, tamo i vrati.

Ukazuje da je inicijativa "Otvoreni Balkan", bila jedna vrsta koalicije voljnih kada su tri države Zapadnog Balkana rešile da naprave korak napred i odu dalje od onoga što je Berlinski proces u tom trenutku postigao.

"Veliki problem Berlinskog procesa je što u okviru te inicijative sve odluke moraju biti donete konsenzusom. Dakle, svih šest ekonomija Zapadnog Balkana se u svakom trenutku moraju saglasiti da bi se nešto desilo, da bi se nešto potpisalo ili da bi se neka nova inicijativa sprovela", ukazuje Vladisavljev.

Otvoreni Balkan pružio više mogućnosti državama koje žele da unaprede odnose

Ukazuje da je Otvoreni Balkan pružio više mogućnosti onim državama koje žele da unaprede svoje odnose, kako bilateralne tako i odnose između viših država u regionu, ekonomske i političke, da naprave korak napred.

"Usled nekih drugih tenzija koje su opteretile region u jednom momentu je došlo do upitanosti da li je Otvoreni Balkan nešto što je održivo na duži rok, ali mi se čini zapravo da inicijativa i dalje funkcioniše, da inicijativa i dalje postoji u onom obliku u kome je postojala, pa čak i sa ovim poboljšanjem bilateralnih odnosa između Srbije i Crne Gore potencijalno možemo u budućnosti da vidimo i neku vrstu proširenja, s obzirom na to da su crnogorski predstavnici i u prošlosti prisustvovali, doduše ne u formalnom kapacitetu, ali recimo kao posmatrači", kaže Vladisavljev.

Ukazuje da je ono što je možda negde bio navedeno kao nedostatak, ali što daje određenu slobodu Otvorenom Balkanu, jeste zapravo neki nedostatak institucionalizacije.

"I svodi se zapravo na to koliko postoji želje u regionu da se međusobno sarađuje, da se ekonomska korist kroz ovu vrstu regionalne saradnje ostvaruje tako što će se olakšati određene procedure, povećati mobilnost unutar regiona", kaže Vladisavljev.

Ukazuje da je zapravo to dalo jednu platformu koja je omogućila da se neke stvari poput lakšeg tranzita teretnih vozila kroz ove tri države postignu, da se ukinu i neka dokumenta koja su neophodna za prilazak granice.

Koliko je inicijativu opterećivao neulazak BiH i Crne Gore

Pokretači Otvorenog Balkana nisu bili zainteresovani da ubeđuju ostale države da se priključe inicijativi. Oni su tad rekli da je evidentna korist i da oni to zapravo sami treba da tako razumeju.

Na pitanje - koliko je inicijativu zapravo opterećivao neulazak Bosne i Hercegovine i Crne Gore, odgovara:

"Samu inicijativu nije opterećivalo uopšte, s obzirom na to da su ove države koje su međusobno ušle u vrstu inicijative poput Otvorenog Balkana, mogle nesmetano da međusobno funkcionišu. To je zapravo zamerka Belinskom procesu, odnosno taj nedostatak konsenzusa po određenim pitanjima, usled političkih tenzija između određenih aktera koji su deo inicijative Berlinskog procesa. Dakle, sam Otvoreni Balkan je funkcionisao", kaže Vladisavljev.

Naravno, dodaje gost Jutarnjeg dnevnika, da bi mogao da bude verovatno još zanimljiviji ukoliko bi teritorijalno obuhvatio veći broj država, međutim taj nedostatak određenih animoziteta koji postoje u okviru Berlinskog procesa je Otvorenom Balkanu zapravo omogućio da funkcioniše na jedan efikasniji način.

Brisel i podrška Berlinskom procesu

Govoreći o stavu Brisela po pitanju regionalne saradnje navodi da je on jasan - a to jeste podrška Berlinskom procesu, pre svega.

"Nijedan partner Srbije ili bilo koje države sa Zapadnog Balkana neće nikada reći da je bilo koja vrsta regionalne integracije, odnosno pospešivanje regionalne saradnje, loša stvar. Međutim, evidentno je bilo, pre svega kroz delovanje Nemačke, kao i Pariza u određenoj meri, da je Berlinski proces nešto što ima podršku kao čak i neka vrsta predpristupne faze EU, da će se zajedničko regionalno tržište forsirati i negde olakšati kroz Belinski proces, pre svega kao i neki drugi aspekti saradnje između ovih država", kaže Vladisavljev.

Ukazuje da najveća prednost regionalnog Balkana zapravo nije podrška koja dolazi sa spolja, već da je to vlasništvo koje su imale države koje su činile Otvoreni Balkan.

"Vi ste imali mogućnost dogovora i prosto ako se nešto dogovorite znači da ste apsolutno voljni da to implementirate i da sprovodite", kaže gost Dnevnika

Izostala je nedvosmislena podrška EU Otovorenom Balkanu, ali ne i Vašingtona.

"Ono što jeste bilo značajno jeste da ste imali barem nominalnu i narativnu podršku od strane Vašingtona koji je uvek govorio da, čiji su predstavnici uvek govorili da je ovakva vrsta regionalnog povezivanja dobrodošla, da je to jedan put ka ekonomskom napretku samog regiona i zbog toga je ta podrška i određena logistička podrška čak i stizala za Otvoreni Balkan. Zbog toga zapravo pretpostavljam da će u nekoj bližoj budućnosti Otvoreni Balkan nastaviti da funkcioniše. Da li sa tri države, četiri države ili sa nekim drugim akterima koji su uključeni u sam Otvoreni Balkan, to će se videti, ali, svakako, neće nestati preko noći", ističe Vladisavljev.

Otvoreni Balkan nastao jer je Berlinski proces u jednom trenutku stao

Ukazuje da je Otvoreni Balkan, nastao jer je Berlinski proces u jednom trenutku stao.

"Stao je zbog nemogućnosti dogovora aktera koji su obuhvaćeni Berlinskim procesom unatar regiona da postignu dogovore o nekim stvarima koje nisu nužno bile relevantne za ekonomski napredak regiona, međutim uslovljavale su saradnju između ovih ekonomija koje čine Berlinski proces. I kada se stvorila ta koalicija voljnih da se napravi korak napred Srbije, Albanije i Severne Makedonije, odatle je nastao Otvoreni Balkan i on je nastavio da živi neki svoj život koji živi i danas", kaže gost Dnevnika.

Ukazuje da smo s dolaskom Olafa Šolca doživeli taj "Berlinski proces 2.0".

"I zato neki od signala koje dolaze od premijera Albanije su i razumljivi da je Berlinski proces nešto što trenutno funkcioniše, bolje nego što je funkcionisao i ostao zvaničnicima pre svega regiona ali i država koje sarađuju sa državama Zapadnog Balkana da pronađu način na koji već ono što je postignuto i što je dobro u okviru Otvorenog Balkana nastavi da živi, a sa druge strane da Berlinski proces nastavlja da isporučuje jer ukoliko opet dođe do neefikasnosti u okviru Berlinskog procesa, ponovo će se tražiti alternative, a jedna je već na stolu, a to jeste Otvoreni Balkan", kaže Vladisavljev.

EU ostaje cilj

Glavni argument lidera Severne Makedonije, Srbije i Albanije za pokretanje inicijative je bio dugo čekanje na učlanjenje u EU.

"Ono što su sasvim pravično učinili lideri iz regiona jeste da su u jednom trenutku shvatili da i pored neophodnosti usaglašavanja sa politikama EU i posvećenosti procesu evrointegracija, neke stvari zavise samo od nas, od država koje čine ovaj region. Posvetili su pažnju pronalaženju mehanizama kojim se ekonomska ali i politička situacija u regionu može učiniti boljom kroz međusobnu saradnju", kaže gost Dnevnika.

Ukazuje da, EU svakako ostaje cilj, ali, kako kaže, do tada ne vredi samo čekati, već valja uzeti stvari u svoje ruke i pospešiti saradnju unutar regiona.

Izvor: RTS