Američki predsednik Džo Bajden boravio je u nedelju u Londonu na putu za Litvaniju na samit NATO u Viljnusu, gde je malo verovatno da će Alijansa primiti Švedsku kao svoju 32. članicu zbog upornih primedbi Turske.

Tokom leta za Britaniju, Bajden je telefonom razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom kako bi u poslednjem trenutku utro put kojim bi Ankara pristala na pridruživanje Švedske – što je proces koji mora biti jednoglasan među svim sadašnjim članicama Alijanse.

"Ne mogu da okarakterišem koliko blizu, koliko daleko, sve što mogu da kažem je da verujemo da Švedska treba da bude primljena u NATO što je pre moguće", rekao je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan za Glas Amerike u predsedničkom avionu Er fors 1 (Air Force 1) na putu za London.

Ankara je navela da je Švedska preduzela neke korake u pravom smeru, ali da nije postigla dovoljan napredak da bi Turska podržala zahtev Stokholma za pridruživanje NATO-u.

Ankara optužuje Švedsku da je previše popustljiva prema ekstremističkim kurdskim organizacijama koje Turska smatra terorističkim grupama. Posle turskih zahteva, Švedska je izvršila reforme, uključujući novi zakon protiv terorizma. Erdogan je prvobitno optužio Finsku da radi isto, ali je odobrio zahtev Helsinkija za pridruživanje NATO u aprilu.

Salivan je dodao da su Bajden i Erdogan razgovarali o prodaji aviona F-16, što je tema koja ostaje ključna tačka za Ankaru uprkos njenim javnim poricanjima. U svom saopštenju, Ankara je istakla da je Erdogan rekao da bi "bilo netačno povezivati pridruživanje Švedske NATO-u sa prodajom aviona F-16" i zahvalio Bajdenu na podršci Ankari u njenoj želji da kupi borbene avione.

Zakonodavci iz obe stranke u američkom Kongresu, koji ima ovlašćenje da odobri veliku prodaju oružja, insistiraju na tome da Ankara prvo mora da odustane od prigovora na pristupanje Švedske pre nego što se sporazum nastavi.

Mađarska se takođe protivi kandidaturi Švedske, ali je rekla da će je odobriti ako Turska pristane.

Bajden se u ponedeljak sastati sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom i kraljem Čarlsom kako bi razgovarali o raznim bilateralnim pitanjima i klimatskom finansiranju za zemlje u razvoju.

Biće to šesti sastanak Bajdena i Sunaka za šest meseci. U junu, Bajden je ugostio Sunaka u Beloj kući, obavezujući se na Atlantsku deklaraciju da će sarađivati na naprednim tehnologijama, čistoj energiji i kritičnim mineralima kako bi se suprotstavio uticaju Kine širom sveta.

Bajden u ponedeljak uveče odlazi u Vilnjus na dvodnevni sastanak sa liderima NATO gde će razgovarati o jačanju podrške Ukrajini, što uključuje iznošenje konačne formulacije kompromisnog saopštenja koje će Kijevu signalizirati da se približava članstvu bez obećanja za brzo pristupanje. On je više puta rekao da Ukrajina mora da izvrši dodatne reforme da bi se kvalifikovala za članstvo u NATO.

Saveznici će takođe razgovarati o bezbednosnim garancijama za Kijev van okvira NATO dok se kreće ka članstvu. Salivan je rekao da će Vašington zajedno sa saveznicima i partnerima u multilateralnom okviru pregovarati o dugoročnim bilateralnim bezbednosnim obavezama sa Ukrajinom.

"To znači da bi Sjedinjene Države bile spremne da obezbede različite oblike vojne pomoći, obaveštajnih podataka i razmene informacija, sajber podrške i drugih oblika materijalne podrške, kako bi Ukrajina mogla i da se brani i da odvrati buduću agresiju", rekao je on.

Zemlje NATO, predvođene Sjedinjenim Državama, poslale su milijarde dolara vrednu pomoć u naoružanju Ukrajini, ali rusko bombardovanje iz vazduha nastavilo je da ubija desetine ukrajinskih civila čak i kada snage Kijeva obore na stotine pristiglih projektila. Oni koji padnu ubijaju ljude i uništavaju stambene objekte.

Posle samita NATO, Bajden odlazi u Helsinki, glavni grad Finske, kako bi obeležio nedavno pridruživanje Finske vojnom savezu stvorenom posle Drugog svetskog rata i sastao se sa nordijskim liderima.

Finska se pridružila NATO u aprilu, efektivno udvostručivši dužinu granice Rusije sa najvećim svetskim bezbednosnim savezom. Bajden je ojačani NATO savez okarakterisao kao znak opadanja uticaja Moskve.

Izvor: Glas Amerike